Ja vampirica

Prvo poglavlje:
Bilo je to prije nekoliko dana,moja obitelj i ja izašli smo u lov.Ostavili smo jedino Martu jer ona nije bila žedna.Imala je tu neku moć,tu samokontrolu koja joj je omogućila da ne ide u lov danas.Iako smo je nagovarale,ostala je.
Lana je bila nova,novorođena vampirica,stalno žedna.Nikada joj ništa nije bilo dosta krvi,pa smo u lov s njom morale ići i Dora i ja.
Osim Marte,u mom kovenu posebni dar imala sam i ja.Mogla sam čitati emocije iz očiju i glasa što je bilo pomalo nervirajuće.
Dora mi je lijepo rekla da ne prihvatimo Lanu,ali ja sam bila jako tvrdoglava i nisam ju poslušala,pa sada imam jednu novorođenu koja bi svakog trenutka mogla izazvati kaos i naše živote preokrenuti u trenu.
Ali,ja sam je saslušala i u njenim očima vidjela bol,u glasu joj čula patnju i nisam joj mogla reći ne!
Sada mi je zbog toga bilo žao,ali imala sam vjere u Lanu.
Napokon smo došle do male čistine,koja je vrvjela jelenima.
Dora i ja navikle smo jesti "vegetarijansku" hranu,ali Lani je to bio prvi takav lov.
Jeleni joj se nisu svidjeli,ali zato joj je pažnju odvukao predivan miris ljudske krvi.
Pripremila se za trk,i zarežala na mene kad sam ju probala zaustaviti.
Užas!Mislila sam da će se sve za što sam se trudila sto i deset godina nestati u trenu,da će nas sve razotkriti,da će doći Volturi i sve nas kazniti.
Nasreću,Dora ju je uspjela smiriti i vratile smo se kući Marti.
Bila sam ljuta,tužna i razočarana u istom trenu.
Marta me smirila i objasnila kako će sve biti u redu.Čula sam joj to u glasu i to me stvarno smirilo.
Nisam trebala kriviti Lanu za to.
Ipak je ona novorođena,a oni samo sljede svoje nagone.

Drugo poglavlje:
Sinoć je Lana ušla u moju sobu.
Bila sam ljuta ali sam ju ipak pustila unutra.
Ionako bi razvalila vrata da ju nisam pustila.
Isptičala se a ja sam ju slušala.
Oprostila sam joj iako se tu baš nema puno opraštati.
Shvatit će to ona za nekoliko godina kad malo "ostari".
Nakon razgovora s njom morala sam otići u lov.
Pozvala sam i Doru,Lanu i Martu.
Marta nije željela ići,nije bila žedna,Dora je pristala priznavši da se jučer nije baš "napila",a Lana,naravno,nije mogla odbiti.P
rvo sam pregledala teren i kad sam ustanovila da nema nijednog čovjeka,pozvala sam Doru i Lanu.
Uživale smo,pogotovo Dora kojoj je noć najdraži dio dana.
Srećom,ovaj lov prošao je bez ikakvih poteškoća.
Zati se svaka izgubila u kući.
Našoj velikoj,prostranoj,za četiri vampirice prevelikoj kući.
Čim sam ušla u sobu,iako to nisam trebala,legla sam na krevet i uzela knjigu u ruke.
"Sumrak" mi je najdraža,jer govori o vampirima poput nas.
Toliko sam se udubila u čitanje da nisam shvatila da je već sedam sati i da bih trebala ići po cure.
Martina soba mi je najbliža,nekih 20m daleko od moje sobe,što ja,naravno,prijeđem u trenu.
Kad sam ušla u sobu vidjela sam Martu kako sluša glazbu.
Slušala je "Not Fair" od Lilly Allen.
Tako tipično za Martu.
Rekla sam joj da ode u Laninu sobu,a da ću ja otići u Dorinu sobu.
Nakon otprilike dvije sekunde Marta se vratila i rekla da Lane nema.
Dora i ja smo se zaprepastile.
Odmah sam se našla u Laninoj sobi i vidjela da je prazna.
Po mirisu,nije je bilo barem tri sata.
Odlučila sam pratiti taj trag jer je bilo sunčano,pa nećemo ići u školu,ali svejedno,za Lanu je bilo opasno ići van upravo zato,a i zato jer je mogla ugristi nekoga.
Zatim sam čula grozne krikove.
Zaprepastila sam se i ostala na mjestu,ali Dora je ostala mirna i
potrčala u tom smijeru.
Kad sam došla do Dore imala sam što vidjeti:
Lana,čija se koža presijavala na svijetlu,pila je krv jednoj djevojci.
Ni Dora,koja je inače imala samokontrole,nije joj mogla odoljeti te se bacila na jadnu djevojku.
Marta je,nasreću,odmah reagirala i zaustavila Doru.
Lanu je ipak bilo teže zaustaviti,ali smo Marta i ja ipak uspjele.
Nažalost ljudi su se okupili pa smo bile prisiljene pobjeći,a djevojka je nažalost iskrvarila na smrt.


Treće poglavlje:
Kad smo došle kući,odmah sam izgrdila Lanu i poslala ju u svoju sobu da se smiri.
Morala sam razmisliti,pa sam zamolila Doru i Martu da je čuvaju.
Pristale su.
Strašno sam se razočarala u Lani,pa skoro nas je otkrila!
Srećom,nitko nas nije otkrio.
Da nas je netko vidio,vjerojatno bi bile gotove.
Ljudi nam ništa ne mogu,ali Volturi....
Otišla sam do Lanine sobe,ali u njoj nije bilo nikoga!
Na Laninom krevetu stajala je samo mala,prekrasnim rukopisom napisana poruka...
U njoj je pisalo:
Draga Monika,ovo je za mene previše.
Postajem nomad koji pije ljudsku krv.
Ne,nije mi žao,jer znam da se inače neću moći obuzdati.
Tvoja
Lana
Užasno!Ali,znala sam da ipak ne mogu spriječiti Lanu u
onome što je naumila.
Morat ću to prihvatiti i živjeti s time.
Otišla sam to reći Dori i Marti,ali su se utrkivale.
Kad su završile pozvala sam ih i sve im objasnila.
Užasnule su se!
Ipak,bilo je vrijeme za "spavanje" i svaka je krenula u svoju sobu.
Od Lanine sobe napravit ćemo knjižnicu,pošto joj je soba bila velika.
Ali,ima za to vremena.
Sutra je vrijeme za školu.
Glupu,dosadnu školu punu ljudi,koji
su puni krvi...
Tu školu bih rado preskočila,ali ne mogu.
No dobro,ipak se mora ići...
Hehe!
Što će ti škola kad si besmrtan!
No,iz jednog razloga volim ići u školu.
Vidite,ima tamo jedan dečko,
nije vampir i zato ne možemo biti skupa
ali mi je jako drag.
Ah!
Marta me zove,mora
izabrati neku kombinaciju za školu...
M-R-Z-I-M pomagati Marti,
bolje mi je družiti se s Dorom,ali što je,tu je!
Oh!
Opet ona i njen ogroman ormar,
velik je kao cijela moja soba!
No dobro,Marta je u školi imala dečka,
vampira,naravno,pa se morala srediti!
Uh,kako je život nepošten!

Četvrto poglavlje:
Ah,evo me dok pomažem Marti da odabere nešto za školu.
Nikada joj nije bilo lako pomoći u odabiru odjeće,a Dora nema živce za to,pa ju uvijek prepušta meni!
Napokon sam joj pomogla da nađe "nešto savršeno".
Uf!
Zatim je ustanovila da ubrzo mora u kupnju pa me pitala želim li ići
s njom nakon škole.
Naravno da sam rekla da je to odično i da želim ići
s njom,ali radije bih ostala kod kuće i pričala s Dorom.
Ipak,znala sam da ću s Martom u kupnji provesti barem četiri vrlo,vrlo dosadna sata.
Svejedno,nisam se predomislila i rekla joj da ću ostati doma.
U glasu joj se čula velika,velika želja za odlaskom u shopping,koju
joj ja nisam mogla uskratiti...

Peto poglavlje:
Evo nas u školi.
Marta je poput kraljice prošla kraj jedne grupice dečkiju koji su odmah uzdahnuli.
Bah,ona i njezina taština!
U školi danas pišemo test.
Vrlo dosadno.
Sve sam znala,što i nije baš nešto veliko.
Na velikom odmoru Marta je vidjela Krešu,svog dečka.
Dora i ja odmah smo nestale.
Kad Marta vidi Krešu,atmosfera je tako bolesno romantična da bih,kad bih mogla,povratila.
A Dora,kad dora vidi neki par,odmah joj se otme tihi,tihi siktaj.
To je zato što je još davno,davno prije Marte,ali ne prije mene,
imala partnera.
Partnera kojeg je izgubila u jednoj borbi...

Šesto poglavlje(Dorina priča):
Još davno Doru je preobrazio jedan vampir po imenu Dorijan.
Htio je vojsku vampira za borbu protiv drugih kovena.
Mislio je da će biti dobro imati jednu curu u ekipi,a kad je vidio Doru,učinila mu se baš savršenom
za to.
I tako su se Dora i on sprijateljili,i to čak malo više nego što je trebalo.
Ubrzo su napravili odličnu vojsku mladih vampira i bili
su nezaustavljivi.
Nažalost,jednoga je dana u bitci protiv nekog jačeg kovena Dorijan poginuo.
Dora je preživjela i pobjegla.
Zatim je neutješno tragala za nečime što bi ju odvelo u bolji život.
Tako je jednog tmurnog dana dolutala do mene.
Baš sam bila u lovu pa sam se malo razljutila,ali nakon što sam čula njenu priču,prihvatila sam je.
ilo nam je zabavno,naučila sam Doru "vegetarijanskom" način prehrane.
Čak joj se i svidio na prvi pogled jer je bila umorna od onakvog života.
Vjerujem da je sada jasno zašto Dora ne podnosi parove.

Lajkam ^^^

Fala,na drugom forumu imam temu Monikine Priče,nitko živ ju ne gleda!
Tu je puno bolje!

da,znam kako ti je

Ah,vrlo,vrlo tužno,ali mislim da je to zbog imena!
Mislim,Monikine priče nije baš cool naslov!!

ma nije tako,nego mislim,da npr. Hanine priče će svi čitati jer je najutjecajniji član

Pa i to je istina,a naravno da najviše utječe jer je admin!!

pa dobro sad si ti admin!!! no,ajde stavi još dijelova priče.i daj me vrati u priču! ili ču se naljutiti!!!

Strpljenje je vrlina!

Haha.......nemoj mi prodavati fore! Ma zezam se....no kada ću se vratiti u priču????

Ok,dam ti zraka...ali ne i vremena! ma zezam se

Sedmo poglavlje:
Šteta,veliki odmor je završio!
Nakon još 3 sata...doma!!!
Pa u dosadni,dosadni shopping!
***
Evo,završila je nastava i u Martinom sam Ferrariju,vozim se u Seattle.
Odjednom,čujem nečiji ljutiti siktaj,a to nije Marta!
Prepoznajem glas,to je Lana!
Vratila se,rekla da se primirila,ma ne vjerujem joj,ali u glasu joj je
ipak istina.
Morala sam razmisliti i odlučila da se treba vratiti,treba nekog da pazi na nju.
A bila sam joj zahvalna što mi je "uskratila" odlazak
u shopping.
Marta se s time očito nije mogla pomiriti jer je tako ljutito,gnjevno prosiktala da sam se stresla!!
Dobro,Lana se vratila i zato ne može u shopping,ali ići ćemo sutra,nije smak svijeta!
Sada sam u kući i pričam s Dorom.
Nije baš oduševljena Laninim povratkom,pa me pokušava odgovoriti.
U glasu su joj ljutnja,nemir i strah.
A u očima...
Brrrr,gnjev,gnjev u punom smislu te riječi,kao da joj je isiavao iz očiju!
Nekada mi nije lako biti vođa kovena,ali netko i to mora,a kako sam ja
najracionalnija i imam taj dar da vidim i čujem osjećaje,vođa sam ja!
Sada se idem odmoriti od svih njih,morat će se priviknuti
jedne na druge,a za to imamo svo vrijeme svijeta!!

10Q wery wery much! Yay! konačno sam se vratila! Nastavi pisati!

Hvala,hvala!
Naravno da ću nastaviti!

Piši,dijete,piši!

Hm,hm...Ewo,vidim da mi je razmak između pisanja vrlo velik!
Osmo poglavlje:
Lana i Dora svađaju se oko jelena!!!
Ma više mi idu na živce!
Zarežim na njih da se smire,ali one se nastave svaditi!
Zovnem Martu prije nego puknem!
Ona dođe,noseći sa sobom umirujući miris
ljiljana i ruža.Ruže su mi najdraže cvijeće.
Lana miriši poput meda,mlijeka i čokolade!!??
Dora,pak,miriši na jagode.I ništa drugo.
Marta mi pomaže da ih razdvojim,što više
i nije problem.
Jelena dobiva Lana,a Dora se baca na pumu!
Marta se vraća čitanju,a ja ostajem s Dorom i Lanom,
moram ih čuvati!!
Naravno,to je dosadno,pa sklapam oči i prepuštam se slušanju.
Ne,ne slušanju osjećaja,to pokušavam ignorirati,pokušavam slušati
što je u daljini.
Jeleni na sjeveroistoku,mmm,rijeka i livada s puno cvijeća na zapadu i...
LJUDSKI MIRIS NA JUGU!!!
Brzo uzimam Doru i Lanu i tčimo prema kući.
Usput zovem Martu,koja dolazi što prije može.
Govorim Lani i Dori da obavezno začepe noseve,što one učine.
Ostavljam ih u kući s Martom,ona će ih primiriti dok se ja ne vratim.
Ja odlazim za tim slasnim mirisom jer mi se čini poznatim.
Kad sam mu došla bliže,vidjela sam da je to Kristijan!!
O,neeee!
Eto koga ja volim,Kikija!
Ma ne,ma ne,ma ne!!
Zašto se sad mora šetati šumom koja bi trebala biti prazna!!??
Brzo pomjegnem jer nema šanse da ja pričam s njim.
Totalno sam sramežljiva kad je on blizu mene!

Dobra ti je priča,munjena malo!

Bas je extra prica

Lajk! jhaha

Nema na čemu...

ajme predobre su preiče...
lajk..